← Сви чланови

Биографија

проф. др Мирослав Поповић

Природно-математичке науке

Др Мирослав Поповић рођен је 02. јуна 1981. године у Бањалуци, Босна и Херцеговина. Основну школу, гимназију општег смера, и средњу музичку школу завршио је у Бањалуци.

Дипломирао је на Хемијском факултету Универзитета у Београду 2005. године, а 2009. године дипломирао и на Физичком факултету Универзитета у Београду, дипломским радом у области експерименталне ласерске физике и биофотонике. Поред тога, завршио и студије на Православном богословском факултету у Београду (2008). Од 2008. запослен на Институту за физику у Земуну (у групи за Фотонику) као истраживач-сарадник. Фебруара 2010. изабран је у звање асистента на Физичком факултету Универзитета у Београду (на Катедри за физику атома, молекула, јонизованих гасова и плазме), где држи рачунске и експерименталне вежбе на неколико предмета. Упоредо је био ангажован и у тиму за полагање пријемних испита, као и у тиму за промоцију науке, на истом Факултету.

Јануара 2013. започео је постдипломске студије на Департману за Нуклеарно инжењерство Калифорнијског Универзитета Беркли (University of California Berkeley, UCB), где је мастерирао (јун 2015) и докторирао (децембар 2017) у области физике и хемије високо-температурних материјала за примене у нуклеарним и соларним постројењима.

По завршетку доктората радио је као постдокторант на Департману за нуклеарно инжењерство UC Berkeley, код проф. П. Хоземана, где је поред истраживачког рада на пројектима помагао и докторанте у њиховим истраживањима.

Од новембра 2019. је ванредни професор на Универзитету Сингидунум, од октобра 2020. (по повратку у Србију) је у пуном радном односу на истом Универзитету, а од октобра 2024. је у звању редовног професора. У периоду 2021-2024. обављао је функцију руководиоца студијског програма Животна средина и одрживи развој на истом универзитету.

Од септембра 2025. ангажован је као руководилац Експертске радне групе за испитивање оправданости спровођења програма нуклеарне енергије, при Министарству Рударства и Енергетике, а од марта 2026. је руководилац Националног тела за спровођење програма нуклеарне енергије, што је потврђено Закључком Владе од 16. априла исте године.

Био је члан комисије и ментор у преко 20 завршних радова, десетак мастер теза, и пет докторских дисертација. До сада има преко 40 научноистраживачких јединица у водећим међународним часописима индексираним на SCI, WoS, Scopus и др., као и на међународним конференцијама. Учествовао на неколико иностраних и домаћих научно-истраживачких пројеката. Рецензент je у бројним SCI часоиписима, између осталог: Journal of Nuclear Materials (Elsevier), Nuclear Science and Techniques (Springer), Materials and Corrosion (Wiley), Materials (MDPI) и другим. Учествовао у организационим, техничким и програмским одборима неколико међународних конференција.

Области његове експертизе су: физика и хемија материјала (нуклеарних и соларних, и биоматеријала), обновљиви извори енергије, нуклеарно инжењерство и радијациона заштита, физика и хемија животне средине, моделовање управљања отпадом, сензори и електронски системи детекције, обрада сигнала, ласерска и електронска спектроскопија атмосферских гасова.