← Све референце

Уметност у техничком друштву

Ивица Кузмановић · 8. март 2026.

Естетизација ситуације, у било којој форми – оно што данас техничко средство које називамо ВИ може да уради – нема везе са уметношћу као што ни естетизовани доживљај човека и даље није уметност. И једно и друго је само вештина (техне) без несазнатљиве суштине (поезиса) и самим тим, као и свака форма без суштине, само је конструкт, који, додуше, може да има вредност, али само у „техничком" друштву а не онтолошку и ванвременску. Када се превазиђе конструкт и кроз човекову технику се изобрази дух, у зависности од суштине тог духа, изображава се живо или неживо дело.

Само када је дело у славу и службу Живота, дело бива рођено живо и у стању је да порађа бесконачно много дела. Тек тада је дело уметничко дело. У другом случају, када је надахнуто злодухом рођено дело је у служби смрти, дакле зла и није рађајуће већ уништавајуће. Као што је човек рођен само ако је живорођен, тако је и дело уметничко дело само ако је изображено, односно живо. Дакле мора бити из извора Добра, из извора Живота. Што даље води до тога да је дело заиста уметничко дело тек када је надахнуто Светим Духом, односно да је истинска уметност самоинструментализација сопствене вештине Светом Духу. Наравно, забуна са појмовима одлика је наше цивилизације.

Изједначавање конструкта и уметничког дела, небитија и битија, оног што није и оног што јесте, та релативизација, кључна је стратегија зла. Дуализам и препуштање магијском мишљењу и деловању прожима наше животе до те мере да средстава која користимо потпуно обузимају наше постојање и готово да нас подчињавају себи. Наравно, ствари не могу да владају над битијима већ се битија (ми) добровољно, магијским чином, одричемо слободе и стављамо у службу злодуха који је у природи средстава које је изродио зарад манипулације и ширења сопственог ништавила, баш онако као то ради било који вирус у природи.

Дакле, ако је уметност истинска она је прокажена у свету магије и привида. Она је затрпана наслагама лажи и кобајагости те стога не треба очекивати да „благодети" техничких средстава буду у њеној служби.

Зато је данас важно, можда важније него икад раније, да „испитујемо духове" и да разликујемо истину од лажи, добро од зла, лепо од ружног а то је изузетно згодно вежбати кроз посматрање човековог стваралаштва („по плодовима њиховим познаћете их"). Стога упућујем пажњу свима на платформу жић.вркс која је својеврсна агора за промишљање о уметности, не ради саме уметности, већ ради нас самих.

Наше друштво можда јесте обузето технологијом, можда се чак може окарактерисати као техничко, али то нас не ослобађа одговорности према дару Духа Светога – према Животу. То прослављање Живота, постојања, несазнатљивог извора, дивљење савршеној Божијој креацији на нама је, појединцима, не на друштву, ма какво оно било. Са прослављањем Духа Светога, наша дела, односно све што деламо у свету биће уметност.